Afrička kandžasta žaba (Xenopus laevis)

P: Zdravo! Je l' možete da mi napišete nešto o uzgoju Xenopus laevis, afričkih kandžastih žaba? Srdačan pozdrav, Tanja

O: Postoji četrnaest vrsta afričke kandžaste žabe, koje su odomaćene u južnoj Sahari. Xenopus laevis se obično može naći u zapadnoj Velikoj rasednoj dolini, i živi u travnatim barama, potocima, i jezerima kako u aridnim (suvim) tako i u semiaridnim (polusuva) klimama. Zbog puštanja prethodno zarobljenih afričkih kandžastih žaba u divljinu, vrste koje se sada nalaze u mnogim delovima sveta u slatkim vodama.

Ukoliko izvori vode u njihovom okruženju presuše, afrička kandžasta žaba možu migrirati do novih izvora ili se zakopati u mulj, sa otvorom kroz koji će moći da dišu. Možu ostati tako skrivena i do 10 meseci.

Afrička kandžasta žaba je srednje veličine, i ženke (7.6 - 15.2 cm) su gotovo dva puta veće od mužjaka. Imaju pljosnata tela, čvrsto oblikovane glave. Njihove sitne oči, koje nemaju kapke, smeštene su na vrhu glave. 

Imaju debele mišićave zadnje noge sa plovnim kožicama na nožnim prstima. Afrička kandžasta žaba nema jezik; umesto toga koristi prednje prste da bi prinela hranu ustima. Latinski naziv Xenopus zapravo znači „čudno stopalo“.

Afrička kandžasta žaba je dobro građena za plivanje, a može čak i unazad da pliva. Iako je reč o vodenoj vrsti, odrasle afričke kandžaste žabe imaju potupno razvijena pluća.

Koža afričkih kandžastih žaba je transparentna i nemaju vidljive uši. Obično su sive ili maslinasto zelene boje, sa delovima braon ili tamno sive na leđima i nogama. Stomak i unutrašnjost nogu je krem boje, ponekad sa žutim tragom. Kao i ribe, i ove žabe imaju lateralne (bočne) linije duž svake strane. Ove lateralne linije im pomažu da prate i detektuju pokrete u mračnoj vodi.

Osim u veličini, postoje još neke vidljive razlike između mužjaka i ženki afričke kandžaste žabe. Za vreme sezone parenja, odrasli mužjaci razvijaju „bračne jastučiće“ u unutrašnosti svojih prednjih šaka i na zadnjim nogama (prstima). Ženke su malo kruškastije građe od mužjaka i imaju uočljivije kloakalne otvore.

Afričke kandžaste žabe mogu živeti 10-15 godina.

Afričke kandžaste žabe obično dostižu zrelost sa 10-12 meseci života. Uprkos činjenici da nemaju vokalne kese, za vreme sezone parenja i ženke i mužjaci mogu proizvoditi veoma glasne podvodne pozive, koji zvuče kao brze serije pucketanja metala. Parenje se često dešava tokom noći. Mužjaci uhvate ženku, smeštajući svoje prednje ekstremitete oko njenih zadnjih nogu. Ovo se naziva „karlični ampleksus“. Dok je mužjak drži, žabe se pomeraju kružno, i lepljiva jajašca (od nekoliko stotina do dve hiljade) se postavljaju i oplođuju dok su žabe blizu površine vode.

Žabe će nastaviti da se ovako kreću dok se sva jaja ne postave.

Nezaštićena jaja će se razviti u punoglavce u roku od dva dana i hraniće se malim komadima biljaka. Sazreće u sitne žabe u roku od 6-8 nedelja, i postati mesožderi. Neke ženke polažu jaja bez prisustva mužjaka.

Afričke kandžaste žabe bi trebalo držati u akvarijumu, od najmanje 37.8 litara vode po žabi. Dubina vode bi trebalo da je između 15.2 i 30.4 cm. Ovo će omogućiti dovoljan prostor za plivanje, ali i im treba omogućiti da lako dođu do površine vode da bi disale. Temperatura bi trebalo da je 23.3-25.5°C. U mnogim klimatskim uslovima, biće potrebno dodati grejač da bi se uspostavila optimalna temperatura. Voda sa česme bi trebalo da ostane 24 sata u dehlorinatoru pre nego što se stavi u akvarijum.

Dno akvarijuma može biti pokriveno sitnim kamenjem koje je dovoljno veliko da žaba ne može da ga proguta. Obezbedite kamenje, saksije od cveća i nanešena drva kao mesta za skrivanje. Platične biljke takođe mogu biti dodate. Prirodne biljke će vrlo verovatno uništiti prilikom kopanja. Direktno ili veštačko osvetljenje nije neophodno, i zapravo je nepreporučljivo, s obzirom da su prirodni ambijent ovih žaba obično mirne vode koje odbijaju sunčevu svetlost. Obezbedite akvarijum sa čvrstim poklopcem, s obzirom da su afričke kandžaste žabe odlični skakači i umetnici kada je bežanje u pitanju.

Afričke kandžaste žabe imaju veoma raznoliku ishranu, i lešinari su u svom prirodnom okruženju. Mogu biti hranjene kupljenom hranom, konzerviranim škampima, voštanim crvima, glistama, pijavicama, brašnenim crvima, insektima, kao i ribicama ili malim sisarima. Otklonite svaku nepojedenu hranu nakon 15 minuta. Česte promene vode i/ili dobar akvarijumski sistem filtracije će takođe biti neophodan. Afrička kandžasta žaba obično ima odličan apetit, pa pazite da se ne prejede.

Afričke kandžaste žabe su zabavne za gledanje, ali ih ne bi trebalo nositi, s obzirom da im se vrlo lako suši koža. Mogu, međutim, naučiti da jedu iz vlasnikove ruke. Neki ljudi imaju alergijske reakcije na hemikalije koje proizvodi koža ovih žaba.