Agresivnost mačke prema vlasnicima

 

Odgovara:
Nikola Mišić, dr. vet. med.,
Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad

P: Mačka ima 2 i po godine i do sada nije uopšte bila agresivna. Pre par nedelja dečko i ja smo trčali u žurbi po stanu, ona se sakrila ispod stola, verovatno se uplašila i ubrzo nas je napala, zavijala je glasno i iskasapila nam je noge, bilo je dosta krvi, nismo mogli da se odbranimo, nikad je nisam videla takvu. Od tada je skroz promenila ponašanje. Živi sa mnom u stanu i na svaki moj nagli pokret ili neki zvuk ona poludi, spusti uši, nakostreši se i krene da mi kasapi noge. Postalo je jako napeto, sterilisali smo je odmah nakon toga, ali ne prestaje da bude agresivna. Nekad iz čista mira zavija i frkće i satera me bukvalno u ćošak. Igram se s njom svaki dan, da izbaci višak energije, ali mislim da je u konstantnom strahu, sve vreme njuška po stanu, oči su joj širom otvorene i panično se liže non stop, kao da ne može da se smiri. Šta mi predlažete da uradim, kako da joj pomognem, pošto je ovo nepodnošljivo? Nešto za smirivanje i da prevaziđe taj strah, da se oseća sigurno opet. Hvala mnogo! Anja
O: Agresija kod mačaka može biti kompleksan i uznemiravajući problem vlasnicima, i njima samima ga je teško rešiti. Agresivna mačka može biti vrlo opasna, pogotovo prema deci koja ne mogu prepoznati znakove upozorenja koje mačka iskazuje pre napada. Takođe, mačji ugriz i ogrebotine su vrlo bolni i mogu preneti bolest (bolest mačjeg ogreba kod osoba sa slabim imunitetom).

Neki principi su osnovni za sve vrste agresije, a to su: potrebno je što pre reagovati pre nego što agresivno ponašanje mačke pređe u naviku; fizička kazna čak i lagani udarac po nosu mogu pojačati mačji strah i anksioznost, neke mačke mogu čak to videti kao izazov i postati još agresivnije; određeni lekovi za smirenje koje prepisuje veterinar mogu pomoći, ali obavezno sa korigovanjem ponašanja i promenom okoline; izbegavati situacije koje pojačavaju takvo ponašanje.

S obzirom da agresiju mogu izazvati i medicinski uzroci, prvo treba veterinar da ih isključi. Bolna stanja poput artritisa i zubnih bolesti kao i poremećaji CNS-a i hipertireoidizam – sve navedeno može izazvati agresivnost.

Mačke mogu iskazivati agresivnost prema ljudima i životinjama. Rešenje ovog problema jeste izbegavanjem situacija koje podstiču mačku na agresivnost. Možete čak izvesti par situacija koja će naučiti mačku na prisustvo osoba prema kojima izražava agresiju (npr. ako osoba prema kojoj je agresivna na kratko dođe i ode više puta po malo) i nagraditi neagresivno ponašanje. Osoba koja je predmet agresivnosti trebala da stoji na udaljenost na kojoj ne izaziva agresivnost i tada je treba nagraditi. Svaki put osoba treba malo da se približi i macu treba nagraditi ako ostane smirena.

Dve su važne stvari koje ne smeju raditi kod agresivne mačke: ne sme se smirivati jer će je to samo ohrabrivati i gosti u Vašoj kući ne smeju pokazati da je se boje, već treba da je ignorišu.

Mačke traže pažnju kada Vam stanu na put, grebu ili ugrizu dok prolazite kraj njih. Mačje držanje uključuje tada mahanje repom, poklopljene uši, raširene zenice, režanje i siktanje. Vlasnik mora da ignoriše mačku i da se igra sa njom i da je hrani isključivo kada je opuštena. Smirena mačka drži podignuti rep, ima normalne zenice i ne proizvodi zvukove upozorenja.

Iako kastraciju kod mačora prati nagli pad u potrebi za lutanjem, agresijom, borbama i označavanjem prostora česta je pojava da su ova nepoželjna ponašanja već u njemu usađena kao navika, a kao posledica prekasne kastracije. Što je mačak kastriran u ranijoj dobi veća je verovatnoća da se ova nepoželjna ponašanja neće pojaviti, a pojava agresije zavisi i od temperamenta mačke.

Glavni uzrok nepoželjnog ponašanja kod mačaka jesu mačje igre ili prirodno, predatorsko ponašanja. Takođe, ako se ova ponašanja događaju tokom noći ili u rano ujutro, normalno je ponašanje za mačke jer su one noćne životinje (njihov nivo aktivnosti dostiže vrhunac u kasnim večernjim satima ili rano ujutro). Međutim, češća su nepoželjna agresivna i destruktivna ponašanja kod usamljenih mačaka, onih kojima je dosadno i imaju višak energije koju nemaju gde potrošiti. Kako ne mogu loviti prave miševe ili ptice ili da se penju po drveću razvijaju druge navike kako bi se zabavili.

Vrlo se često događa da je nepoželjno ponašanje kod mačaka podstaknuto od strane vlasnika nesvesnim nagrađivanjem (npr. mačak naglo dotrči, ugrize Vas i pobegne, Vi vrisnete i počnete da jurite). Iako vlasnik misli da je ovo pokoravajuće za mačka on ovo smatra zabavnom igrom i ima želju za ponavljanjem istog. Međutim, mogu da postanu izuzetno nesnosni i zbog jednostavnog traženja pažnje jer kada počne da Vas "gnjavi" Vi mu dajete upravo ono što on želi - hranu, pažnju i privrženost.

Većina ovih problema uspešno se sprečavaju ili rešavaju osiguravajući im igru, vežbanje i zabavu. Ponekad im nije dovoljno samo osigurati igračke i prostor već i blizak kontakt i igranje sa Vama. Mačka možete zabaviti i na način da omiljenu igračku zavežete konopcem i vučete je po podu ili bacite niz hodnik - ovo mu daje "plen" kojeg može da lovi i napada. Takođe, možete sa spoljašnje strane prozora staviti hranilicu za ptice koja će satima zabavljati Vašeg mačka.

Omogućite Vašem mačku primereni način upražnjavanja energije predatorskog ponašanja.

Većinu vremena hiperaktivnost kod mačke može biti znak premalo igranja, odsutnosti vlasnika (npr. odlazak na posao) ili se jednostavno osećaju usamljeno pa počinju sa trošenjem energije kada ste Vi kod kuće.

Međutim, za razliku od hiperaktivnosti, agresivnost često dovodi do povređivanja vlasnika. Treba imati na umu komunikaciju mačke - kada je uznemirena ili pak raspoložena za igru mačka grize i grebe, napada i naglo skače. Postoji niz razloga zašto se mačka ponaša agresivno ili se čini da se ponaša agresivno.

Agresija iz igre i predatorstva - mačke su predatori, njima je instintivno da love, obaraju i ubijaju lovinu. Iako mu osiguravate omiljenu hranu, on ipak treba da uvežbava lovačke sposobnosti. Predatorsko ponašanje karakteriše se dugotrajnim ležanjem u čekanju i vrebanju nakon čega sledi eksplozija aktivnosti - napad na lovinu. Takođe, često se događa i da se vlasniku uvuku u krevet i zaigrano ga napadnu. Mačke se igraju u skladu sa njihovom predatorskom prirodom. Ovo daje mačku priliku da razvije i izoštri svoje lovačke sposobnosti iako ne treba nikad izaći iz kuće ili stana i loviti svoj ručak. Iako se mačka samo igra to zaista zna biti vrlo bolno i uzrokovati povrede.

Agresija iz straha i/ili ljutnje - mačke koje nisu bile primereno socijalizovane tokom mlađih dana uopšteno su sumnjičave i boje se ljudi. Ako ne vole da im se prilazi, dira, drži u rukama ili uzima na ruke često to govore na način da grizu i grebu. Čak i mačke koje su bile primereno socijalizovane, u nekim situacijama mogu postati ljute ili uplašene (odlazak veterinaru, redovno vakcinisanje, kupanje....). Svaka mačka ima svoju granicu, a smatra se da je manja verovatnost da će mačka postati preplašena ili ljuta ako je od prvih dana života bila obasipana pažnjom i pravilno socijalizovana.

Jednom kada mačka nauči da je njeno agresivno ponašanje uspešno u savladavanju "pretnje" velika je verovatnoća da će ponovo ponašati agresivna. Drugim rečima, mačka je nagrađena za agresivno ponašanje jer pretnja ili smetnja odlazi (npr. Vaša ruka). U tom slučaju, nesvesno učimo mačku da bude agresivna. Dakle, ako želite pomilovati mačka, a on Vas agresivno napadne normalna je reakcija da ćete povući ruku unatrag jer ne želite da Vas ugrize ili ogrebe. Međutim, tada je problem u tome što ponašanje mačka postaje problematičnije, a mačak opasniji za manipulaciju.

Teritorijalna i zaštitnička agresija - obično je vrlo specifična, a rezultat je nedostatka socijalizacije.

Agresija usled prekomerne stimulacije ili uzbuđenja - često je zbunjujuće sledeće ponašanje mačaka: mirno sede i predu u krilu vlasnika radosno prihvaćajući pažnju, a tada u sledećem trenutku eruptiraju u bes grebanjem i griženjem. Ovo se događa iz razloga što kod mačaka postoji vrlo delikatna linija između ugodnog maženja i iritiranja. Jednom kad maženje dosegne određenu granicu, mačka odbija dalja diranja. Govori da prestanete griženjem i grebanjem. Možda ste nesvesno dodirnuli osetljivo ili bolno područje na telu ali i kontinuirana ugodna stimulacija može previše uzbuditi mačka što uzrokuje agresivno ponašanje.

U rešavanju bilo kog problema, a naročito ako se radi o mački, treba biti realističan i strpljiv. Ne treba forsirati mačka preko njegovih granica i ljutiti se ako stvari ne idu prema Vašim očekivanjima. Ako postaje previše stimuliran u 5 minuta maženja skratite vreme maženja na 3 minute. Nemojte ga terati preko granica izdržljivosti. U ovoj situaciji mačke obično daju znakove upozorenja pre nego što krenu da grizu - obično su im uši položene, okreće se prema Vama i gleda Vas ili počinje naglim pokretima repa. Na bilo koji od ovih znakova zanemarite poslasticu ili stanite sa igranjem. S vremenom će mačak naučiti da uživa u Vašim milovanjima i kontaktima. Mačići vrlo brzo shvataju ali sa starijim mačkama potrebno je više vremena. Za one koji su usput i preplašeni treba mnogo duže vremena.

Za uspešnije rešavanje problema najpre poradite na razvoju poverenja i samopouzdanja mačke prema Vama. Međutim, imajte na umu kako se često događa i da mačka može počneti naglo da se ponaša agresivno i zbog medicinskih razloga. Svako abnormalno ponašanje ili nagla promena ponašanja trebala bi biti proverena kod veterinara što je pre moguće. Ako je prisutna nagla promena ponašanja ne treba odmah pretpostaviti da se radi o lošem ponašanju, pa je neophodno ispravnu dijagnozu prepustiti veterinaru.