Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Imam macu od 7 meseci. Vesela je, igra se. Imala je već jedno teranje. Danas je odjednom počela da se klati dok hoda, ne može ni do kreveta da skoči, pada i prevrne se, kao da su joj zadnjim nogama ne može da se zadrži. Živimo u malom mestu i veterinar nije zainteresovan za kućne ljubimce. Kao da ima neki neurološki problem. Šta je to moglo da prouzrokuje ovakvo stanje odjednom. Šta da radim? Irena

O: Stanja otežanog kretanja ili dezorjentisanosti, koja nastaju naglo, uglavnom su posledica traume (udarac, pad) ili ingestije toksina.

I u jednom i u drugom slučaju je neophodan detaljan klinički pregled, kao i neurološki pregled, uz primenu specijalnih metoda pregleda, npr. rentgenske dijagnostike i laboratorijskih analiza krvi.

Udarac ili pad, koji je maca zadobila, ne moraju ostaviti vidljive tragove spolja, ali nagnječeno tkivo brzo edemizira, te može pritiskati nerve i dovesti do otežanog kontrolisanja pokreta ekstremiteta. Usled trauma glave, može doći do potresa mozga i do ispoljavanja različitih simptoma. Intenzitet simptoma zavisi od jačine udara i  intenziteta traume. Pre nastanka besvesnog stanja zapažaju se utučenost, povraćanje, nekoordinisani pokreti, nemogućnost stajanja i kretanja, proširene zenice, izostanak pupilarnih refleksa, dok kod jačih potresa može doći do deformacije lobanjskih kostiju, krvarenja iz usne duplje, nosa i ušiju, kao i pojava naizmeničnog suženja i širenja zenica.

U svim slučajevima potresa mozga potrebno je obezbediti potpuno mirovanje, bez obzira na stepen izraženih kliničkih simptoma. U momentu nastanka povrede mogu se primeniti hladni oblozi koji se stavljaju na glavu kako bi se smanjio obim krvarenja. Kasnija primena ovih obloga nema efekta. Takođe je neophodna i hitna intervencija veterinara kako bi se primenila medikamentozna terapija koja je slična kao u stanju šoka. Kod težih potresa mozga oporavak može biti duži, a mogu ostati i neke posledice koje se ogledaju u funkcionalnim poremećajima nervnog sistema (epilepsija, pareze, paralize, oštećenja čula sluha, vida itd.). Ovi poremećaji mogu biti trajnog karaktera, ublažiti se ili potpuno nestati što zavisi od stepena oštećenja nervnog tkiva.

Ingestija toksina može imati kao klinički simptom neurološke poremećaje, što zavisi od tipa toksina i količine koja je uzeta. Kod mačaka koje žive u kući, najčešće se dešava da dođu u kontakt sa sobnim biljkama (neke su otrovne), otrovima koji se koriste za deratizaciju, insekticidima, ili otrovima koji se koriste u druge svrhe.

Terapija je simptomatska, uz primenu antidota ukoliko postoji.

O intoksikaciji (trovanju), pisali smo i ovde.

Najbolje bi bilo da macu odvedete do obližnje veterinarske ambulante ili stanice, kako bi bili sigurni šta je sa njom, i kako biste primenili terapiju.

OZNAKE:

macke

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak