Dilatativna kardiomiopatija

Odgovara: 
Nikola Mišić, dr. vet. med.,
Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad

P: Ši cu star 12 godina, pre 12 dana primećeno da otežano diše, iako je i ranije imao čujno disanje i povremeno kašalj. Veterinar na prvoj auskultaciji ustanovio zadebljanje traheja i bronhija i započeto sa terapijom antibiotika i dexametazon. Kako nije bilo poboljšanja pose 2 dana urađen UZ i primećeno uvećanje srca i ubrzan rad srca, veterinar promenio dijagnozu i preporučio da pas pije dilacor. Kako nije bilo poboljšanja, pas odveden na rendgen i urađene laboratorijske analize kao konačna djagnoza postavljeno DCM i prepisana terapija: vetmedin, enalapril i lasix. Pas od prvog dana nove terapije prestaje da jede, postaje značajno dezorjentisan, potpuno uspavan, gubi slabost u zadnjim nogama, uši i šapice hladne. Moramo da ga nosimo, piški ali nema stolicu. Pre tri dana samoinicijativno smo prestali da mu dajemo propisanu terapiju, sa veterinarom smo se čuli telefonski ali pošto je otputovao veterinar koji ga menja je sugerisala da samo smanjimo doze. Od prestanka uzimaja te terapije pas je živnuo, počeo saostalno da traži napolje, pije vodu, još uvek mora da se hrani, ali nema preduge periode spavanja. Samoinicijativno dajemo dilacor i lasix i tablete kalijuma po preporuci humanih lekara. Da li je problem bio u jakim dozama lekova koji su propisani ili je možda dijagnoza loše postavljena. Pas nikada nije bolovao ni od kakvih bolesti. Hvala i veliki pozdrav, Ksenija

O: Dilatativna kardiomiopatija je bolest srca koja najčešće zahvata velike rase pasa. Prema statističkim podacima uglednih američkih klinika, posebno su ugroženi dobermani, bokseri i nemačke doge.

Najčešće se za bolest kaže da je idiopatska, tj. da je nepoznatog porekla ili da je nasledna. Moguće da se radi i o poremećaju u metaboličkom lancu ćelija srčanog mišića.
Patofiziologija bolesti se zasniva na smanjenoj sposobnosti kontarkcije srčanog mišića i posledičnom poremećaju pritisaka u pretkomorama i komorama srca. Prvo se javlja slabost leve komore i ona izbacuje smanjenu količinu krvi. Kako iz pretkomore pristiže nova količina krvi, leva komora se širi. Zbog tog širenja sve više gubi sposobnost kontrakcije. Tu se s vremenom javlja dilatacija koja se proširi i na desno srce. U toj fazi imamo smanjeno snabdevanje tela kiseonikom i hranjivim materijama, pojavu edema i ascitesa što u slučaju Vašeg psa, nije. Posledično ovome dolazi i do širenja koronarnih arterija što još više doprinosi oštećenju.

Jedan od prvih simptoma je sinkopa, odnosno nagli gubitak svesti nakon kojeg se pas diže i nastavlja s aktivnosti kao da se ništa nije dogodilo. Ubrzo nakon toga javljaju se problemi s disanjem kao što su kašalj i ubrzano disanje. Pas često zna da iskašlja sluz koja može imati i primese ružičaste boje. Pojava ascitesa i transudata u grudnoj šupljini ukazuje na poodmakli stadijum bolesti.

Dijagnostikuje se torakalnom radiografijom (rtg) i ultrazvukom. Ono što je važno za ovu bolest jeste da je neizlečiva pa se terapija svodi na poboljšanje kvalitete života obolele životinje. Terapija se svodi na poboljšanje kontrakcije srčanog mišića. U tu svrhu se daju preparati koji sadrže digoksin, a u poslednje vreme se najboljim pokazao pimobendan. Taj lek, uz pozitivno ionotropno dejstvo, ima i vazodilatacijsko delovanje pa na taj način dodatno rasterećuje srce. Vrlo je važno koristiti i diuretike kao što je furosemid i uz njega bi bilo idealno koristiti i diuretik spironolakton koji sprečava dodatni gubitak kalija. Prehrana bi takođe trebala biti bazirana na veterinarskoj dijeti za srčane bolesnike. Fizičke aktivnosti treba svesti na lagane šetnje.

Smatram da bi bilo vrlo neprofesionalno od mene da Vam sugeriram promenu leka kao i njegovo dozu jer to ipak najstručnije može odlučiti Vaš veterinar koji prati tok bolesti i opšte stanje životinje. Svakako verujem da će doneti odluku za dobrobit i zdravlje Vašeg psa.

Za sve nedoumice i stručna pitanja kao i kliničku obradu, uputila bih Vas na Kliniku za bolesti na Veterinarskom fakulteteu u Beogradu.

Uopšteno o otežanom disanju već smo opširno pisali u okviru naše veb stranice u tekstovima koji glase Otežano disanje/Dyspnea, Otežano disanje kroz nos/Zapaljenje sluzokože nosa – polipi ili alergijski rinitis, Učestalo kijanje i otežano disanje i Glasno disanje/Groktanje.