Gubitak ravnoteže i nekoordinisano kretanje

P: Pre nekoliko dana naš mačak (star 9 meseci) koji se kreće i van kuće, počeo je da gubi ravnotežu i da se nekontrolisano kreće. Ne može niti da skoči niti da hoda normalno, pokušava da se igra sa svojom lopticom, ali mu trčanje ne ide baš najsjajnije. Situacija se ne popravlja pa vas molim za savet šta učiniti da bismo mu pomogli. Hvala puno na odgovoru, Tatjana

O: Gubitak ravnoteže i nekoordinisano kretanje nazivamo jednom rečju ataksija. Postoje tri klinička oblika ataksije: senzorna (proprioceptivna), vestibularna i cerebelarna. Sva tri oblika dovode do promena u koordinaciji udova, ali vestibularna i cerebelarna takođe dovode i do promena u pokretima glave i vrata. Ataksija uopšteno rečeno je stanje povezano sa senzornom disfunkcijom, koja dovodi do gubitka koordinacije udova, glave i/ili trupa. Do senzorne ataksije dolazi kada postoji blagi pritisak na kičmenu moždinu. Tipični simptomi ovog oblika su pogrešno (neprirodno) držanje nogu i, kako bolest napreduje, progresivna slabost. Senzorna ataksija može nastati prilikom povreda kičmene moždine, moždanog stabla i malog mozga.

Što se tiče vestibularne ataksije, tu dolazi do povreda vestibulokohlearnog nerva, koji je inače zadužen za prenošenje informacija vezanih za ravnotežu, iz unutrašnjeg uha u mozak. Kod ovog oblika može doći do promena u položaju glave i vrata, a životinja će obično imati i pogrešan osećaj za pokrete ili probleme sa sluhom. Od spoljašnjih znakova mogu se još videti nagnutost na jednu stranu, gubitak ravnoteže, padanje ili valjanje. Kod centralnog oblika obično dolazi i do promena u pokretima očiju, percepciji, slabosti nogu, pospanosti ili kome. Kod perifernog oblika navedenih promena nema. Cerebelarna ataksija ispoljava se takođe u nekoordinisanim pokretima udova, glave i vrata, ali i velikim, neproporcionalnim koracima, neobičnom hodu, tremoru glave, tela i zanošenju trupa. Uzroci ovakvih stanja mogu biti mnogobrojni, počevši od urođenih mana, degeneracija, tumora, upalnih procesa, zaraznih bolesti, trovanja, metaboličkih poremećaja, trauma, poremećaja u cirkulaciji ili bolesti nepoznate prirode.

Za tačnu dijagnozu svakako je potrebna opširna anamneza, klinički i neurološki pregled, nalazi krvi i urina te rendgenski snimak. CT i magnetska rezonanca. Takođe, kada se sumnja da je izvor bolesti u nervnom sistemu poželjno je napraviti punkciju i analizu cerebrospinalnog likvora. Što se tiče lečenja, ono će svakako zavisiti od uzroka bolesti. Ono što Vi do tada možete uradiiti je da mačku osigurate mirno i udobno mesto gde će  moći odmarati te da mu smanjite ili ograničite pokrete kako se ne bi negde povredio. Za sve ostalo biće potrebna veterinarska pomoć. Budući da se radi o dosta zahtevnoj dijagnostici, ali i lečenju, moj je savet da se obratite kolegama na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.