Labrador - problem sa stajanjem i nadutost stomaka

P: Zdravo, zenka labrador koja ima 8 godina ne može da stane na zadnje noge, cvili kada želi da pokuša da ustane. Takođe ima tumor kože na glavi koji se ne širi vec stoji i bio je operisan pre par godina. Jedan dan sam primetila da joj je stomak malo natečen i da ima gasove. Normalno jede, samo neće vodu da pije. Izmerila sam joj temperaturu imala je 39,8. Veterinarka je pregledala i dala injekcije ali ništa se nije promenilo. Imam još jednog labradora koji ima 2 godine i primetila sam slične simptome, cvili kada želi da sedne. Ne znam o čemu se radi, i kako to da obe u isto vreme imaju takav problem? Sneža

O: Stariji psi, a uopšteno i psi velikih rasa često imaju degenerativne promene na zglobovima kukova i lumbalnim i sakralnim pršljenovima. Bez obzira na starost životinje, ovi se zdravstveni problemi mogu javiti kod svih starosnih kategorija pasa, a velike rase su genetski predisponirane. Nepovoljni faktori spoljašne sredine doprinose  razvoju oboljenja (loši uslovi držanja, neizbalansirana ishrana, preterana fizička aktivnost, zarazne bolesti pasa itd..).

Oboljenja lokomotoronog sistema se dijagnostikuju na osnovu anamneze, kliničke slike, i rentgenskim i/ili ultrazvučnim pregledom.

Nadutost stomaka i stavaranje gasova je u najvećem broju slučajeva posledica neodgovarajuće ishrane. Hrana bogata lakosvarljivim ugljenim hidratima često izaziva nadimanja, bolove, gasove, ali isto tako i intolerancija na neki od sastojaka hrane, takođe može izazvati iste ili slične simptome. Bitno je da pse redovno i u isto vreme čistite od crevnih parazita, koji svojim prisustvom u lumenu tankog creva mogu izazvati poremećaje varenja. Narušena mikroflora tankog creva nije u stanju da nadvlada patogene bakterije, te one razlažu hranu stvarajući truležne produkte, a između ostalog i gasove jako neprijatnog mirisa.

Temperatura tela zavisi od stepena oksidativnih procesa u organizmu i funkciji regulacije toplote. Svaku znatniju promenu temperature treba smatrati bolesnom pojavom. Uporedo sa temperaturom tela, menja se i frekvencija bila i disanja. Regulacija toplote, krvotok i disanje međusobno su usko povezane životne funkcije pa se stoga menjaju zavisno jedna od druge. Fiziološka temperatura kod odraslog, manjeg psa varira od 37,5 do 39°C.

Bolesnim životinjama merimo temperaturu dvaput na dan, ujutro između 6 i 9 časova te posle podne između 16 i 18 časova. Jedan sat pre merenja temperature žpas mora mirovati, a dobro da ne jede ni ne pije. Pod normalnim okolnostima na temperaturu utiče niz spoljašnjih i unutrašnjih činilaca, a to su starosna dob, pol, ishrana i procesi probave, mišićni napor, temperatura okoline i atmosferske prilike, ali se nakon nekog vremena temperatura vrati na normalu.

Mlađe životinje imaju višu temperaturu od starijih, a hranjenjem povečavaju temperaturu za 0,1 do 0,9 °C, ali ne duže od 3-4 sata. Mišićni napor (kretanje, vežanje) povećavaju temperaturu za 0,1 do 2,5 °C zavisno od stepena i trajanja napora te atmosferskih prilika. Uzbuđenost, jak i dugotrajan nemir, jaki bolovi takođe povećavaju temperaturu.

U Vašem slučaju, vrlo je bitno da u dogovoru sa Vašom veterianrkom sprovedete i druge specijalističke analize koje će pružiti detaljnije informacije u vezi zdravstvenog stanja vaših pasa (biohemijske analize krvi i urina, rentgenska dijagnostika i ultrazvuk abdomena).

.