Maine Coon

 
Odgovara:
Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

Na imanjima u Mejnu ova mačka je  bila veoma cenjena. Izuzetno je vešta, odličan lovac i sposobna da preživi bez brige čoveka, a ipak ostaje u njegovoj blizini i da mu bude od koristi. Ove karakteristike su učinili  Maine Cat (Mejn mačku) kako su je tada zvali,  veoma popularnom.  Ime pod kojim je danas poznata -  Maine Coon, se prvi put spominje 1903. u knjizi „The book of the cat“ od Frances Simson.

Maine Coon je najveća rasna mačka i amerikanci je zovu „gentle giants“ tj. nežni džinovi. Kod izgleda ih karakteriše to da je  svaki deo tela snažan i mišićav. Kod ove rase mužjak je znatno veći i teži od ženke. Kako se već radi o najvećoj rasnoj mački, mogu se javiti izrazito krupni i veliki primerci, međutim prosek težine za mužjaka je oko 8 kg, kod ženke oko 5 kg. Standardi rase u svim savezima su skoro isti, kako bi i trebalo da bude, neki samo detaljnije opisuju pojedine osobine. Kontura glave nije okrugla jer do izražaja treba da dođe četvrtasta njuška. Brada treba da bude izražena, dobre širine i dubine. Linija nosa i brade treba da bude pod pravim uglom, a nos kod čela mora da ima jasno izražen prelaz. Uši su velike i visoko plasirane, razmak između ušiju otprilike jedna širina uveta u korenu. Na vrhu ušiju imaju dosta dlačica koje ističu njen pomalo divlji izgled. Oči su okrugle do lako bademastog oblika, a pogled usmeren. Grudni koš i leđa su kod mužjaka dosta snažni, telo je dugačko. Rep svojom dužinom dostiže do ramena sa obilnom dugom dlakom. Noge su snažne i stabilne, zadnje nešto duže nego prednje.

Standard rase ne propisuje u centimetrima koliko koji deo tela treba da bude veliki, tako da se u raznim savezima standard od strane sudija tumači takoreći individualno. Kod nekih saveza na primer forsira se velika i snažna Maine Coon mačka, nešto kraćih nogu, sa mnogo dlake.

Razvoj / rast Maine Coon mačke do finalnog izgleda može da traje i do 3 - 4 godine. Najčešće se sreću crne i crvene varijante i njihove razređene (dilution) verzije sa mramorastom ili tigrastom šarom (agouti) kao i bez (non agouti), srebrne varijante i sve sa belim ili bež.

Bez obzira na svoju impozantnu pojavu, Maine Coon je izrazito umiljata i dobroćudna mačka čiji glas je neočekivano visokih tonova. Ona voli komunikaciju i društvo čoveka kao i drugih mačaka. Nikako ne podnosi samoću. Za ljude koji rade i po ceo dan nisu kod kuće, Maine Coon mačka se ne preporučuje kao kućni ljubimac jer usled nedostatka pažnje i društva postaje  depresivna. Slaže se i sa mačkama drugih rasa kao i sa psima. Prema deci nije agresivna. I pored privrženosti čoveku ona nije mačka koja stalno sedi na krilu ili voli da se preterano drži u naručju. Najviše voli da je u blizini, prati čoveka iz sobe u sobu i gleda šta on radi, ponekad voli i da „prekontroliše i pomogne“ i naravno da „razgovara“. Maine Coon je razigrana mačka ali nije stalno u pokretu, ima svoje mirne faze kada se odmara i drema. Aktivna je do duboke starosti. Ako ima prilike da se kreće u prirodi, bašti na primer, može se posmatrati koliko poseduje prirodnog instikta. Veoma je vešta i brza, pa recimo skoči i preko dva metra iz mesta. Za Maine Coon mačku to nije nikakav problem. Tipično za rasu je da voli da se igra sa vodom. Kao potomak pripadnika grupe šumskih mačaka Maine Coon je u prirodi bila prinuđena da se kreće i kroz vodu pa joj to ni danas ne predstavlja problem već i samim tim što je struktura njene dlake takva da vlaga ne dopire do kože.

O rasi Maine Coon postoje veliki broj mitova i legendi koje su rezultat upravo njenog divljeg i impozantnog izgleda. Tako, na primer, jedna od najpoznatijih kaže da je rasa nastala prirodnim putem, ukrštanjem dugodlake domaće mačke i rakuna (što je biološki nemoguće). Takođe predanje iz vremena francuske revolucije kaže da je izvesni  kapetan Clough pripremao bekstvo kraljevske porodice u Ameriku. Jedan deo nameštaja i ličnih svari, nekoliko pasa, Persijanki i Angora mačaka je već bilo prebačeno na brod  i putovanje u svoj zavičaj Wiscasset u Mejnu (Maine). Navodno su upravo te mačke koje je kapetan  doneo preci današnje Maine Coon rase. Još jedna teorija iz domena pretpostavki je da su u toku naseljavanja severne Amerike Vikinzi na brodovima držali mačke, pre svega da bi lovile miševe koji su se neželjeno, sa namirnicama, ukrcavali na brod. Oni su u nove naseobine donosili mačke iz svog starog zavičaja - Norvešku šumsku mačku. Pretpostavlja se da je nova populacija nastala ukrštanjem sa dugodlakom mačkom koja je već nastanjivala Severnu Ameriku.