Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Imam mačku staru 16 meseci i njenu ćerku macu staru 5,5 meseci. Mačka izlazi van dok macu ne puštam napolje. Mace su obične, domaće. Nisu vakcinisane, čišćene su od parazita Helmivetom, a velika i Tenivetom pre 3 meseca. Dosada su bile zdrave i vesele i lepo napredovale. Pre dvadesetak dana velika mačka je imala malu povredu na nozi koju je pretpostavljam dobila od nekog kučeta. Hramala je i bolelo je. Rana je zaceljena. Pre nedelju dana imala sam utisak da se manja maca malo prejela. Inače, hranim ih 2 puta dnevno, pre podne hranom iz konzerve, a uveče suvom hranom za mace. Ponekad "ručaju" nešto od onoga što mi jedemo. Tada kada se mala maca prejela ili joj pak nije prijalo, dala sam im tunjevinu iz

konzerve. Sledećeg dana je veoma malo jela i uveče je povratila tečnost žute boje. Narednog dana je prestala da jede i tako naredna 2 dana. Nije se igrala, jednom je još povratila, bila je nevesela i samo spavala. Jedva je hodala i nije imala snagu da mi se popne u krilo. Temperaturu joj nisam merila, ali osećaj je bio da je toplija nego inače. Davala sam joj fiziološki rastvor špricem da bi sutradan već počela da jede pomalo. Otada je prošlo 4 dana, ona jede normalno, ali uglavnom spava i ne igra se kao pre. I taman sam mislila da polako prikuplja snagu i da je to bio najobičniji gastritis, juče sam primetila sledeće: i mala mačka i velika imaju crvene noseve, kao da su raspuknuti, kao neka rana. Mala maca ima "ranicu" i na gornjoj usni i malo je natečena. U ustima nemaju nikakve promene po desnima. Molim Vas za savet jer u Boru nemamo adekvatnog veterinara za mačke. Da li se radi o nekoj zaraznoj bolesti, jer imam u kući i dvoje dece.
Unapred zahvalna, Jelena iz Bora.

O: Simptomi bolesti kod mačaka uglavnom počinju opštim znacima oboljenja. U opšte simptome bolesti spadaju smanjen apetit, neveselost, pospanost, povišenje temperature, ubrzano disanje, ubrzan rad srca itd. U zavisnosti od vrste uzroka i organskog sistema na kojem su locirane patološke promene, dolazi i do pojave određenih simptoma koji nas mogu  usmeriti ka daljnjoj dijagnostici.

Najvažnije zarazne bolesti mačaka, protiv kojih se vrši vakcinacija su: mačeća virusna leukemija, zarazni peritonitis, kompleks mačećih bolesti disajnih puteva i mačeća virusna imunodeficijencija.

Mačeća virusna leukemija (FeLV) je zarazno virusno oboljenje mačaka, čiji se klinički znaci razlikuju u zavisnosti koji je sistem organa zahvaćen. U slučaju da virus napadne neki od organa gastro-intestinalnog sistema, simptomi bolesti će biti karakterisani simptomima tipičnim za bolesti ovih organa kao što su: uporno povraćanje, mršavljenje, nedostatak apetita, prolivi. Kada su napadnuti organi grudne duplje i gornji disajni putevi, dolazi do otežanog disanja kod bolesne mačke, kašlja, iscetka iz nosa, kijanja, nakupljanja tečnosti u grudnoj duplji, vraćanja progutane hrane. Nekada se pojave problemi vezani za bubrege, kao i povećanje limfnih čvorova. Terapija ne postoji, daje se samo potporna terapija.

Prva vakcina mačićima se daje između 8 - 10 nedelje života. Druga doza se daje 2 - 4 nedelje kasnije. Nakon toga neophodna je redovna vakcinacija jedan put godišnje.

Mačeći zarazni peritonitis (FIP) je teška i fatalna zarazna bolest mačaka koja je uzrokovana Corona virusom. U početku bolesti dolazi do pojave opštih simptoma bolesti, dok se kasnije ispoljavaju specifični znaci u zavisnosti da li se radi o "suvom" ili "vlažnom" obliku. Dijagnoza FIP-a se postavlja na osnovu kliničkih simptoma zajedno sa laboratorijskim vrednostima analize krvi i analizom tečnosti dobijene punktiranjem trbušne ili grudne duplje kao i rentgenološkim i citološkim pregledom. Vakcina, a zatim revakcina se daju sa 3 - 4 nedelje starosti mačkama ne mlađim od 16 nedelje starosti. Mačku treba zatim vakcinisati svake godine ili eventulano vakcinaciju ponavljati na 6 - 9 meseci kod mačaka koje mogu da budu izložene virusu.

Kompleks mačećih bolesti disajnih puteva uzrokuju herpes virus 1 i mačeći calici virus. Posle pojave opštih simptoma oboljenja, dolazi do pojave iscetka iz očiju, nosa, kijanja, a vrh nosa može biti ulcerisan. Ulceri se mogu javiti i u usnoj duplji, kada je moguća pojava pojačane salivacije (slinjenja). Terapija se svodi na potpornu terapiju, koju sprovodi veterinar po potrebi, a vlasnik treba životinju da smesti na toplo mesto, da pojača ishranu (koja bi trebalo biti što primamljivijeg mirisa). Najvažnija je vakcinacija. Kod nas postoje polivalentne vakcine za sva tri glavna uzrokovača mačeće respiratorne bolesti. Mačići se prvi put vakcinišu sa oko 9 nedelja starosti. Revakcina se daje posle 3 - 4 nedelje, a zatim se vakcinacija ponavlja jedan put godišnje.

Da bi se dala precizna dijagnoza, neophodan je klinički pregled obolele životinje, kao i primena specijalnih metoda pregleda. Savetujem Vam da se što pre obratite najbližoj veterinarskoj stanici; sigurna sam da je i Vaš lokalni veterinar upoznat sa dijagnostikom i terapijom mačjih zaraznih bolesti.

OZNAKE:

macke

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak