Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Imam Štene Tibetanskog terijera staro 6 meseci. Uzeli smo je iz odgajivačnice sa punih 3 meseca. Pre ovog psa imali smo Engleskog koker španijela koja je uginula od starosti i ovo nam nije prvi pas - što bi značilo da imamo iskustva. Problem je poprilično veliki. Štene se sa nama igra, zaista je vesela, izaziva na igru ali se boji ljudi, beži, sakriva se iako u zadnje vreme i laje na njih kao neki vid upozorenja. Sve bi to bilo u redu ali štene neće napolje, ustvari izađe ali sedi, lupa joj jako srce i ma koliko je mi mazili i bodrili napolju - ona posle nekoliko minuta počne da cvili da ide kući. Posle dvadesetak dana je naučila da ne sme da mokri u stanu i to radi na terasi, mada joj se retko dogodi da se upiški u stanu. 

Pored svih ovih pitanja da li kod vas u maloprodajnom objektu postoji i savetovalište koja ishrana bi bila najbolja za ovu rasu.
Hvala vam mnogo unapred, Branislava

O: Određeno ponašanje životinje je sklop genetičkih informacija koje je nasledio, uz sadejstvo uticaja iz spoljašnje sredine i iskustava koje je pas doživeo.

U abnormalna ponašanja pasa spadaju: agresija, anksioznost, konfliktno ponašanje, strah, fobija, frustracije, prenesene aktivnosti, stereotipno ponašanje i vacuum aktivnosti.

Ispoljavanje straha u određenoj situaciji može biti normalno, naročito kod štenadi i predstavlja metod navikavanja na okolnosti kojima su izloženi. Vremenom pas uči i ima bolja shvatanja o tome koje opasnosti mogu da mu prete iz okoline. Veliki broj stvari iz spoljašnjosti može uplašiti i zbuniti štene koje je skoro 3 meseca provelo u stanu. Kod stidljivih štenaca proces učenja i prilagođavanja može biti produžen, praćen različitim fazama, napretka i nazadovanja.

Postoje različite tehnike rešavanja problematičnog ponašanja. Naravno, prvo je neophodno da psa odvedete kod veterinara specijaliste za bihejviorizam koji će postaviti detaljna pitanja i konkretizovati problem. Prvo i osnovno je ustanoviti da li se pas zaista ponaša drugačije ili je to samo faza privikavanja, tj. da li postoji problem u ponašanju i na koji način ćete ga rešiti.

Navikavanje je metoda kojom se pas izlaže neprijatnim stimulusima, dok ne shvati da mu ne preti nikakva opasnost. To znači da biste odvojili poslepodne ili prepodne i držali psa napolju u prijatnom i mirnom okruženju sa poznatim ljudima koje voli i kojima veruje. Ponećete mu hranu i vodu i ignorisati njegovu želju da se vrati kući. Ostaćete napolju sve dok se pas ne smiri i ne prihvati okolinu na pravi način, npr. urinira, defecira, igra se, jede, spava itd. Ukoliko pas počne da ispoljava paničan strah, odvešćete ga kući. Svakodnevno morate da primenjujete ovu tehniku, dok ne dobijete željene rezultate.

Spontani oporavak je čest i svodi se na vrstu navikavanja - habituacije.

Dishabituacija ili navikavanje na sličan stimulus onom koji izaziva strah, je način odvikavanja gde se pas izlaže sličnom stimulusu, u težnji da ga prihvati, kako bi blaže reagovao na stimulus koji kod njega izaziva strah. Morate znati tačno šta je to što kod Vašeg psa izaziva strah.

Vežbanje predstavlja način odvikavanja psa od naučenog oblika ponašanja, tako što ćete ga nagraditi svaki put kada se ponaša onako kako treba, tj. ne pokazuje strah, urinira napolju itd. Tada ćete ga i bodriti.

Desenzitizacija je metod kojim se pas koji se plaši određenog zvuka, puštanjem zvuka slabije jačine privikava, uči na taj zvuk, vremenom se pojačava intenzitet zvuka.

Postoji još dosta složenih tehnika ispravljanja poremećaja u ponašanju, ali je za Vas i vašeg psa najbitnije da se konsultujete sa specijalistom, kako ne bi došlo do zamene normalnog ponašanja sa poremećajem u ponašanju i kako bi Vam preporučio i detaljno razjasnio na koji način ćete dalje postupati.

Privikavanje na uriniranje napolju je još jedna od etapa u razvoju štenadi. Desi se da iako ste dosta vremena proveli napolju sa psom, on kao da čeka se vrati kući, da urinira. Za to postoji samo jedan lek, a to je da čim dođete kući i vidite da se pas uputio ka svom omiljenom mestu, ponovo odete napolje i ostanete dok god ne urinira i ne defecira.

Kada pas postane polno zreo, uriniranje mu koristi i za obeležavanje teritorije, tako da će mu tada biti interesantnije da ostavlja mirisne informacije napolju, a ne u kući.

Isto tako, psa morate često izvoditi napolje, minimum 4 puta, a ako Vaš pas zahteva više, morate mu to omogućiti. Vremenom će se pas navići.

OZNAKE:

psi

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak