Po patološkom supstratu i promenama na koži ekcemi mogu da budu eccema erythematosum (crvenilo kože), eccema papulosum (bradavičasta uzdignuća kože), eccema vesikulosum (mehurići na koži), eccema pustulosum (gnojne vezikule na koži), eccema madidans (vlažni ekcem), eccema seboroicum (seboroični ekcem), eccema crustosum (ekcem izazvan piogenim bakterijama) i dr.
Prema rasprostranjenosti ekcem može da bude lokalni, kada se nalazi na određenom mestu na koži i difuzni kada je rasprostranjen gotovo po čitavom kožnom pokrivaču. Lokalni ekcem, prema mestu na kojem se nalazi, može biti eccema dorsi (ekcem na leđima), eccema nasi (ekcem na nosu), eccema orbicularis (ekcem na očnom luku), eccema labiorum (ekcem na usnama), eccema ani (ekcem na čmaru), eccema interdigitale (ekcem između prstiju) i sl.
Spoljašnji faktori koji dovode do nastanka ekcema su mehanički, hemijski, termički i parazitski nadražaji kože. Oni u prvom redu izazivaju oštećenja kože i njih je mnogo lakše uočiti, a samim tim i lakše lečiti, nego kada su u pitanju unutrašnji faktori. Ekcemi mogu nastati i kao posledica delovanja ektoparazita (Demodex , Sarcoptes ), gljivica (microsporium, trichophytia, candida). Od bakterijske flore redovno su na koži prisutni staphylococcus, streptococcus, pseudomonas aeruginosa, escherihia colli, proteus mirabilis ...
Od unutrašnjih faktora na prvom mestu treba istaći alergije prouzrokovane različitim alergenima, koje kao uzrok mogu biti veoma česte. Zatim, poremećaji metabolizma izazvani nedostatkom vitamina, masti, belančevina, ugljenih hidrata i mineralnih materija (naročito mikroelemenata).
Godišnje doba, kao i vremenske prilike dosta utiču na nastanak ekcema, koji se češće javljaju u proleće i leto, a ređe tokom zime, posebno kod životinja sa gustim i dugim krznom koje slabo ventilira.
Najvažnija stvar kada su u pitanju ekcemi je ustanoviti uzrok koji je doveo do njihove pojave i na taj način se sprečava dalje štetno delovanje uzročnika na kožu, što podrazumeva klinički pregled od strane veterinara u veterinarskoj ambulanti, koji će na osnovu pregleda, anamnestičkih podataka i uz pomoć drugih dijagnostičkih metoda (skarifikat, bris sa promenjenih površina) ustanoviti uzrok i sprovesti odgovarajuću terapiju.
Shodno tome, prvo treba delovati na primarnog uzročnika buva, šugarca, gljivica, a potom tretirati promenjeno mesto. Ošišati dlaku, dezinfikovati promenjeno mesto, primeniti nešto od krema ili sprejeva i po potrebi aplikovati antibiotik. Naravno obavezno sprečiti lizanje upotrebom hirurške kragne. Savetujem Vam da posetite ili kontaktirate veterinara koji ce pregledati i zbrinuti bolesnu životinju.
|