Šumska kornjača – hibernacija

P: Interesuje me kako da prepoznam da li je kornjača živa i da li je sa njom sve u redu u periodu hibernacije. U pitanju je jako mlada kopnena tj. šumska kornjača.
Hvala, Milena

O: Među kopnenim - šumskim kornjačama kod nas se najčešće sreću dve vrste. To su Testudo hermanni (šumska kornjača) i Trestudo graeca (grčka). Obe vrste su zaštićene zakonom i obuhvaćene Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje faune i flore.

Duge su od 20 - 30 cm i mužjaci su uglavnom manji od ženki a donji deo oklopa - plastron im je blago udubljen, dok je kod ženki ravan. S obzirom da kornjaču držite u stanu i da nema mogućnosti da boravi na otvorenom kada bi direktno bila izložena sunčevoj svetlosti, što joj je neophodno za normalne fiziološke procese, neophodno im je obezbediti što optimalnije uslove u terarijumu.

Kornjače u prirodi preko zime imaju period hibernacije na temperaturi od 5 stepeni, kada borave zakopane pod zemljom. Iz zimskog sna se bude u martu i aprilu, kada pronalaze partnera za parenje. Parenje se odvija u junu, kada ženke proizvode posebne mirise kojima privlače mužjaka. Ženka snese 3 - 13 jaja koje ukopa u podlogu terarijuma. Vreme inkubacije iznosi od 100 - 200 dana. Ove temperaturne uslove (postepeno snižavanje temperature kao u prirodi) nemoguće je obezbediti u kućnim uslovima držanja, kada je neophodno da temperatura bude konstantna tokom čitave godine (oko 25 stepeni).

Kornjačama koje se gaje u kući neophodno je obezbediti topao i suv terarijum (stakleni) sa poklopcem i što većom površinom dna, kako bi se kornjača nesmetano kretala. Stranice terarijuma moraju biti dovoljno visoke da kornjača, kada se propne na zadnje noge, ne može da dohvati ivicu i da se prebaci izvan terarijuma. Za osvetljenje je neophodno obezbediti UV lampu koja imitira sunčev spektar, neophodan za sintezu vitamina D, kako bi se obezbedila akumulacija kalcijuma u kostima, jer u protivnom dolazi do problema sa oklopom. Kao podloga u terarijumu može se koristiti krupna strugotina od neimpregniranog drveta ili treset. Neophodno je redovno održavanje higijene (menjanje zaprljane podloge, čišćenje i pranje).

Ova kornjača je isključivo biljojed, voli svakakvo povrće, a ponekad pojede i crve, gusenice i sl. U zatočeništvu najčešće jede salate i voće, a ponekad im se mogu dodati crvi brašnari i komadići posnog mesa.
 
Hibernacija je kopnenoj kornjači  prirodna potreba. No, ukoliko se drži u zatočeništvu, preporučljivije je ne dozvoliti joj da ulazi u hibernaciju ako nije u potpunosti zdrava.

Vreme kada kornjači najbolje odgovara za ulazak u hibernaciju te koliko će vremena provesti u tom stanju zavisi od spoljašnjih uslova i to od temperature. Temperatura koja najbolje odgovara životnim potrebama  je od 25-29°C. Sa snižavanjem temperature usporava se kretanje kornjace, ona postaje sve tromija i  bezvoljnija. Već kod temperatura od 15-18°C počinje pripremanje za hibernaciju. Temperatura između 0-10°C smatra se idealnom za hiberniranje, a nikako nije poželjan pad temperature ispod 0°C jer može dovesti do smrzavanja kornjače.

Kornjača  koja boravi u spoljašnjem prostoru (najčešće vrtu) obično sama pronalazi mesto koje joj najbolje odgovara za prezimljavanje pri čemu joj mi možemo pomoći dobrim ograđivanjem prostora (s obzirom da vrlo lako može prekopati ispod ograde) ili dodatno zaštititi prostor smeštanjem kutije dodatno obložene npr. stiroporom.

No, ukoliko se pak radi o držanju kornjače u zatvorenom prostoru, preporuka je pripremiti im poseban prostor, najpraktičnije u podrumskom prostoru te održavati temperaturu prostorije oko 5°C. Kornjača se može smestiti u kutiju od drvene ili plastične građe sa vrlo debelim slojem suvog lišća.

Pre ulaska u samo stanje hibernacije, ne preporučuje se da kornjače uzimaju hranu minimalno 3-4 nedelje, a smatra se da je idealno vreme i do 5-6 nedelja, jer ukoliko kornjače uđu u stanje hibernacije sa pretrpanim digestivnim traktom može doći do bakterijske fermentacije hrane u crevima. Odrasle kornjače obično provode 4-5 meseci u hibernaciji dok se za mlađe jedinke ne preporučuje period duži od 2-3 meseca. Sa podizanjem temperature okoline, polagano se vraćaju i metaboličke funkcije kornjače u normalno stanje te se lagano uočava povećanje aktivnosti kornjače, a nakon povišenja temperature na optimalnih 25°C i normalno i redovno uzimanje hrane.

Mladim i bolesnim šumskim kornjačama se ne preporučuje ulazak u hibernaciju održavanjem konstantne temperature terarijuma.