Trihineloza

Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

Odrasli paraziti su lokalizovani u tankom crevu domaćina. Larveni oblici učaureni u mišićima istog domaćina su infektivni oblici za drugog prijemčivog domaćina.

Razvoj počinje peroralnim unošenjem učaurenih larvi i već posle par sati oslobođene larve prodiru u mukozu creva a za nekoliko dana obrazuju se odrasli mužjaci (1,4- 1,6 mm) i ženke (3 - 4 mm). Posle oplođenja, mužjaci uginu i izbace se iz creva. Između 4. i 7. dana od infekcije ženke počinju da polažu larve i smatra se da jedna ženka može da položi od 1.000 - 2.000 larvi. Limfotokom i krvotokom larve dospevaju u sva tkiva i organe, ali razvoj nastavljaju samo one larve koje dospeju u poprečno-prugastu muskulaturu. Larve ulaze u mišićne ćelije i 17. - 21. dana posle infekcije se smotaju u spiralu, a ćelije oko njih formiraju kapsulu. Učaurene larve postaju infektivne 7 - 8 nedelja posle infekcije. Učaurene larve mogu da žive i više godina, međutim, obično 6 meseci posle infekcije, ali i kasnije, larve uginu, a kapsule kalcifikuju.

Pored navedenog uzročnika, postoji još nekoliko vrsta trihinela, a to su:

- Trichinella nativa, koja je rasprostranjena na severnom polu. Ona je otporna na smrzavanje, a njeni nosioci su pre svega mesojedi (psi i medvedi) i morski sisari. Slabo je infektivna za svinje i pacove, ali je infektivna za čoveka. Kada se čovek zarazi, infekcija je duga, hroničnog je toka i ostavlja veoma teške posledice po njegovo zdravlje. Kapsulira između 20.-og do 30.-og dana nakon infekcije.

- Trichinella nelsoni parazitira u mesojedima i svaštojedima u područjma južne hemisfere i Afrike. Slabo je infektivna za svinje, miševe i pacove, srednje je infektivna za čoveka, dok za ptice nije infektivna. Kapsulira od 34.-og do 60.-og dana od infekcije. Prirodni rezervoari su hijene i mačke. Razvoj i tok kod ove podvrste nije dovoljno proučen.

- Trichinella pseudospiralis je dokazana u Sovjetskom Savezu, SAD-u i Španiji. Infektivna je za primate i ptice. Za svinje i ljude je veoma slabo infektivna. Trichinella pseudospiralis ne stimuliše organizam na stvaranje kapsula u mišićimanosioca infekcije. Prirodni rezervoari infekcije su ptice.

- Trichinella britovi je rasprostranjena u polarnim i umerenim klimatskim oblastima (Hrvatska, Mađarska, Bugarska, Makedonija). Kapsulira od 22.-og do 42.-god dana nakon infekcije. Parazitira kod medveda, pasa, rakuna, lisica, šakala, vukova i mnogih drugih sisara. Slabo je infektivna za svinje, pacove i miševe, srednje je infektivna za čoveka, dok za ptice nije infektivna. Prirodni rezervoari su divlji mesojedi (vukovi i lisice).

- Trichinella murelli se nalazi na prostorima Severne Amerike. Parazitira na crvenim lisicama, kojotima, rakunima, bezrepim mačkama, konjima i čoveku. U mišićima stvara kapsule između 20.-og i 30.-og dana nakon infekcije.

- Trichinella papuae se sreće na području Papue i Nove Gvineje. Parazitira na divljim svinjama. Nije infektivna za čoveka i ptice i u mišićima ne stvara kapsule.

- Trichinella zimbabwensis gotovo neistražena podvrsta. Parazitira na krokodilima.

- Trichinella T6 je parazit divljih životinja (crni medved, siva lisica, ris, kojot) Kanade i Amerike. Prvi put je došlo do zaražavanja 1989. godine mesom crnog medveda. U mišićima stvara kapsule.

- Trichinella T8 je parazit divljih životinja koje žive na prostorima Južne Amerike i Namibije. U mišićima stvara kapsule.

- Trichinella T9 je parazit divljih životinja u Japanu i u mišićima stvara kapsule.

Prenošenje trihinelozne infekcije među mesojedima i svaštojedima je direktno i to konzumiranjem mesa, mesnih prerađevina i otpadaka od mesa, zatim kanibalizmom i konzumiranjem leševa uginulih trihineloznih životinja. Biljojedi se mogu inficirati konzumiranjem sena, trave ili zrnaste hrane, gde se iz raznih razloga mogu naći inkapsulirane larve trihinele. Trihineloza je primarno infekcija divljih životinja (lisica, vuk, medved, divlja svinja, jazavac, razne vrste glodara) u čijem se krugu (silvatični krug) ova infekcija stalno održava. Od divljih životinja infekcija se prenosi na pacove, stvarajući nova žarišta. Među pacovima ova infekcija se stalno održava i povremeno se prenosi na domaće svinje, ali i na domaće mačke i pse.

Smatra se da se posle prve infekcije sa malim brojem uzročnika (25-50) stvara solidan imunitet na ponovnu infekciju većim brojem uzročnika, tako da i ispoljavanje kliničkih simptoma takođe zavisi od intenziteta infekcije, vrste domaćina i reaktivnosti njegovog imunog sistema.

Odrasli paraziti prodirući u crevnu mukozu mogu da izazovu kataralni ili hemoragični enteritis. Međutim životinje mnogo manje osećaju posledice patogenog delovanja ove faze od ljudi, kod kojih se mogu javiti gađenje, povraćanje, dijareja, grčevi, povišena telesna temperatura i td. U ovoj fazi je moguć i letalni ishod kod ljudi. Larve prodirući u mišiće prouzrokuju kod ljudi bol i dr. simptome koji u prvom redu zavise od broja larvi, zatim poremećaj u radu organa za disanje, srca, teškoće u gutanju, nervne simptome i dr.

Klinička slika se može podeliti u tri faze: intestinalnu, fazu migracije parazita i fazu rekonvalescencije. Životinje međutim pokazuju slabije izražene, netipične simptome, kao što su povišena telesna temperatura, ubrzano disanje, kolike, prolivi , crvenilo i suzenje iz očiju, otok kapaka.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičko – epizotoloških podataka, odnosno podataka o konzumiranju zaraženog mesa. Eozinofilija je prisutna u velikom procentu bolesnika sa simptomima. Kod većine su prisutni povišeni serumski nivoi IgE, kreatinina, fosfokinaze. Dijagnoza se potvrđuje porastom titra specifičnih antitela.

Lečenje kod životinja je teško primenljivo, s obzirom da se oboljenje ove etiologoje obično i ne dijagnostikuje ukoliko ne postoje anamnestički podaci o konzumiranju zaraženog mesa. Kod ljudi, savremeni antihelmintici slabo deluju na trihinelu u mišićima. Lakši bolesnici se oporavljaju bez primene terapije, dovoljno je mirovanje, upotreba antihelmintika i antipiretika. Određeni antihelmintici se mogu koristiti protiv crevnih stadijuma parazita, ali njihovo dejstvo na inkapsulirane larve nije dokazano.

Profilaktičke mere kod trihineloze predstavljaju sve mere koje se sprovode sa ciljem sprečavanja infekcije (trihineloskopija mesa svinja, deratizacija prostora u kojem borave životinje itd.) i predstavljaju najvažniju stvar u sprečavanju nastanka ovih infekcija.