Bakterijske piodermije kod pasa i mačaka se mogu podeliti prema dubini na površinsku i duboku piodermiju, i prema etiologiji na primarnu i sekundarnu.
Površinska piodermija zahvata površinske slojeve kože, epidermis i dlačne folikule, dok duboka zahvata dermis ili prouzrokuje furunkulozu.
Primarna piodermija nastaje kada se bakterijska infekcija kože razvije kod zdrave životinje. Sekundarna piodermija nastaje nakon primarnih bolesti koje smanjuju zaštitnu ulogu kože poput alergija (atopijski dermatitis, alergija na hranu ili na pljuvačku buve), endokrinopatije (hipotireoidizam), seboreja, parazaitske bolesti (demodikoza), gljivične bolesti kože (dermatofitize), neoplazme, autoimune bolesti, imunodeficijencije i dr.
Bakterije koje najčešće izazivaju piodermiju su iz roda Staphylococcus, ali i bakterije iz roda Proteus, Pseudomonas i vrste Escherichia coli.
U dijagniostici kožnih oboljenja veoma je važno utvrditi da li se radi o primarnom oboljenju (što je dosta ređe) ili o sekundarnoj infekciji. U tom slučaju neophodno je istovremeno preduzeti lečenje i primarnog oboljenja.
Kod bakterijskih infekcija kože neophodno je uraditi bris kože kako bi se indentifikovao sam uzročnik, u tom lučaju se dobija i antibiogram koji nam pokazuje i na koje antibiotike je osetljiva izolovana bakterija. Veoma često kod kožnih infekcija, naročito kod dubokih piodermija, neophodno je koristiti i sistemsku antibiotsku terapiju, istovremeno sa lokalnim tretiranjem kože.
U terapiji kožnih oboljenja koriste se i šamponi koji imaju antiseptički efekat i daju doprinos u sprečavanju umnožavanje bakterijske i gljivične mikroglore. Najčešće se u sastavu ovih šampona nalazi hlorheksidin diglukonat, kao što je to slučaj i kod Pyoderm šampona.
Ako govorimo o Virbac šamponima, Pyioderm šampon i Pyioderm antiseptique šampon je isti šampon koji u svom sastavu sadrži 3% hlorheksidin diglukonata, s tim sto je sama reč "antiseptique" dodata u nazivu na ambalaži novijeg dizajna.
|